Коју Линукс дистрибуцију изабрати?

Fire in the hole !


Ако сте већ негде наишли на дискусију о питању са наслова, на неком од Интернет форума, онда сте вероватно упознати и са изразом „рат религија”.


За многе је избор дистрибуције много више од ординарног питања укуса. Дистрибуција је све чешће једно важно опредељење, знак препознавања, карта у одвојено друштво, па чак и одраз личног поимања етике и морала.


За оне који нису из света Линукса, можда је изјава наизглед смела и претерана, написаћу пар редова о овом феномену. Почео бих са истицањем једне карактеристике дотичног система, а то је флексибилност. Та битна врлина је један од услова за разноликост избора коју данас Линукс ужива.

 

Други пут више о осталим детаљима који чине Линукс.

 

Елем, захваљујући флексибилности ГНУ/Линукса, од почетка је било могуће развијати било који од његових аспеката; то дозвољава сама структура, портаблисност, могућност коришћења постојећег, додавање новог... Као резултат, поред тога што је најподржанији систем што се хардвера тиче (од ручног сата до кластера сервера) ГНУ/Линукс се примењује у најразличитијим доменима: у сврхе медицине, финансија, едукације, одбране...


У ужем смислу, разлике у дистрибуцијама се могу наћи у њиховој примени: за сервере, за искључиву примену у мрежном окружењу, за сигурност, као алат за анализу компромитованог система, или једноставно мултимедијално окружење где је акценат на апликацијама за третирање слике, звука, итд.


Дистрибуције се такође разликују по начину инсталације програма: од тоталне корак-по-корак компилације сваке библиотеке, алата и језгра, преко скупова датотека органитованих у пакете, који постоје у неколико формата и инсталирају се са ЦД-а или преко Интернета.


Такође, различите су политике у погледу избора верзије програма (степен стабилности, истестираности).


Пуно је ставова, и то у свим бојама, што се тиче неслободног, затвореног софтверу у дистрибуцији. Углавном се ради о компромису који диктира скалу између система који подржава сав хардвер и система који је потпуно слободан (у смислу ГПЛ лиценце) али мање plug 'n play. Најфлагрантнији пример (и проблем) јесу затворени драјвери конструктора.

Неке дистрибуције искључују сваки нелегалан/полулегалан софтвер (кодеци за читање ДВДа или додаци за читање МП3 фајлова).


Добро, то смо разумели, Линукс систем се пакује на разне начине за свакога! Па, има ли одговора на питање из наслова? Заиста, ако се вратимо наслову „коју дистрибуцију изабрати?”, питање које сам овде начео мотивисан захтевом будућег линуксовца, мислим да је јасно да кратког и прецизног одговора нема.


Ако желите да откријете много више о дистрибуцијама како би направили ваљани избор, можете посетити сајт http://distrowatch.com/. Следећи корак је тестирање оних дистрибуција које вам се чине одговарајућим. Ту науке нема, свака дистрибуција има нешто своје и мора се одвојити време за пробу.

 

Значи ништа од савета?

 

Обзиром да сам и сâм пристрасан, не усуђујем се да навијам за „моје” дистрибуције. Бар не у овом контексту. ;) Уместо тога, навешћу две врло популарне дистрибуције за широку употребу. Уосталом, зашто не пробати нешто што одговара великом броју корисника?


Две дистрибуције које долазе из различитих светова, врло у моди, су Федора и Убунту.

 

Укратко, Убунту је десктоп за крајњег корисника и потомак је Debian-a. Уколико сте почетник и желите да све функционише из прве инсталације, обавезно пробајте ову дистрибуцију. Будите без бриге ако долазите из света Мајкросфот - прелаз нећете осетити. (Хм, а можда баш желите  нови осећај?)

 

Осетљиви сте на проблематику слободног софтвера, вољни сте да учите и прогресивно уђете у свет Линукса, пробајте Федору. Осећај у коришћењу и администрацији је приближан ономе како се то некад радило. RedHat је његов тата. Сад би један другар додао редхет је тата. :)


Уколико се не слажете са мојим текстом или желите да додате нешто, не будите шкрти на коментарима. :) Причајмо о дистрибуцијама!